„Druga“ strana Beča

Dragi moji,

žao mi je što se nisam dugo javila, ali, nekada nas život iznenada baci na drugu stranu i zauvek ga promeni. Sa tim dolazi i nova tema, koja, iako možda inspirisana jednom nedaćom, opet donosi i nešto što mnogi ne znaju ili nisu razmišljali o tome… kao što ni ja za svojih 10 godina u Beču nikada nisam imala potrebu da znam.

Nažalost sam,  početkom ove godine, iznenada izgubila jednu od moje dve najbitnije osobe na svetu – mog tatu. To je tuga koju ne mogu opisati, koja je od tog dana konstantno prisutna i imam osećaj da nikada neće izbledeti. Međutim, moram stisnuti zube i krenuti dalje… i nadati se da istinski postoji „onaj drugi svet“ i da ću ga jednog dana ponovo sresti. ❤

Sa smrću mog tate, došao je momenat kada ti se promeni i pogled na jedno tako „strašno“ mesto – groblje. I odjednom ti je to mesto vrlo važno – jer ti to postane prioritet – otići i posetiti, ispričati se, zapaliti sveću, pomoliti se. I onda sam se u jednom trenutku vratila u Beč i shvatila da nikada nisam bila ni na jednom groblju u Beču, a poznato mi je da se turistčki isti dosta posećuju. I tako sam se bacila u istragu, i rešila da vam podelim nekoliko mesta koje bih vam preporučila da posetite, kao što bi to učinili kada bi otišli u Pariz, London itd. 🙂 ukoliko ste raspoloženi.

Kapuzinergruft/Kaisergruft – kripta Habzburga


U samom centru Beča, u kripti „Kapuzinerkirche“ se nalaze sarkofazi i mauzoleumi tvoraca Austro-Ugarske monarhije – od čuvene Marije Terezije, sve do Sissi i poslednjeg cara Franca Jozefa.
Ovo je jako lepa turistička atrakcija, mauzoleumi su veličanstveni i poseta vredi svaki cent. 🙂 nalaze se u centru grada, malo nadomak Štefansdoma – samo „izguglajte“ ime i pronaći ćete ga vrlo jednostavno.

Katakomben Wien & Michaelergruft
katakomben-wien

Ovo je mesto na kome nisam bila, ali znam da postoji i da je podjednako popularna turistička atrakcija za posetioce Štefansdom-a ili crkve Sv. Mihaela.
Ovo su „klasične“ katakombe u kojima se da videti sve – kao na času anatomije. Barem tako izgleda na slikama.
Ovde su isto sahranjivani Habzburzi, ali i žitelji Beča prošlih vekova.

Wiener Zentralfriedhof – centralno groblje

Bečko centralno groblje je jedno od najvećih u Evropi – toliko je veliko da ima oko 12 kapija i nekoliko vrsta prevoza vode do tamo. Mene je privuklo otići i videti spomenike poznatih umetnika – Šuberta, Bramsa, Betovena i Falka.
Sa druge strane – moram vam priznati da se ovde gubi osećaj groblja kada dođete, zato što ono više liči na jedan veliki spomen park – spomenici su toliko veličanstveni i veliki, ukrašeni najlepšim žbunjem i cvećem, put je čist i miran… ali nije svaki ćošak takav, naravno. Ja sam išla ciljano do aleje velikana, zajedno sa turističkim grupama. 🙂

Friedhof St. Marx – Groblje Sankt Marks
IMG_2858

Ovo groblje je  spomen-park kao jedina relikvija doba bidermajera – i zaštićen je od strane države. Poslednje sahrane na ovom groblju su se dogodile sredinom 19. veka – pa je jedan od bivših stanara ovog groblja bio i naš veliki lingvista – Vuk Stefanović Karadžić. Pošto su Vuka sredinom prošlog veka prebacili u Beograd, njegov spomenik je i dalje tu i ima redovne posetioce.
Ako nekoga zanima gde je Vukov spomenik – neka ode do parcele 7.

Sve ostale informacije možete pronaći ovde – ako vas interesuje.

Nadam se da vas ovaj iznenadni post nije previše iznenadio. 🙂 Ali, ne zaboravite, ovo je zaista jedna dobronamerna informacija.

Puno pozdrava

T.

Advertisements

Božićni vašari u Beču

Svake godine, već od sredine Novembra, počinje predbožićna atmosfera na ulicama gradova Austrije. Beč je po svojim „lusterima i kuglama“ u samom centru grada već postao poznat, budući da su te svetiljke gotovo svake godine iste, kao i svetiljke u ulici Habzburga.

xmaslight-650x435

Pored toga, sledeća interesantna događanja su – božićni vašari ili na austrijskom – Christkindlmarkt.
Na istima se prodaje pre svega piće (kuvano vino, punč), hrana (špecle, pečeni krompir, langoš), nakit i dekoracija za jelku, kao i različita odeća i asesoari.
Vašari su, pa i za samu šetnju pravi doživljaj, zato ne propustite, u slučaju da ste u ovom periodu u Beču, da posetite barem neke od njih.

Među mojim najomiljenijim spada čuveni srednjovekovni božićni vašar (Mittelalterlicher Christkindlmarkt) koji traje samo jedan vikend ispred vojno-istorijskog muzeja u Beču.
On je, po mom mišljenju, dosta poseban jer, kada dođete na isti, imate osećaj kao da ste slučajno završili na setu Igre Prestola ili Vikinga, uz muziku, performans i logorsku vatru. 🙂
Tamo mogu da se kupe srednjovekovna pića (mead, ale), kao i rog za ispijanje istih; pored toga odeća, lukovi i strele, odore, krzno i mnogo štošta.
Čak sam pronašla i Perunovu sekiru 😀

 

Napišite mi u komentarima koji vam se najviše dopao 🙂

Šta jesti u Beču – glavna jela

Posle mnogo vremena – evo mene nazad! 🙂
Resila sam da nastavim da pišem, zahvaljujući Vama i Vašim vrlo inspirativnim porukama, lepim rečima i interesantnim pitanjima.

Ujedno, drago mi je da sam i upoznala neke od vas koji ste došli u Beč u poslednje 4 godine i koji ste skupljali prve informacije upravo ovde, na mom blogu. Hvala vam mnogo. ❤

Nego, ovde sam rešila da pišem o nečemu što me mnogi pitaju – a šta to treba jesti kad se dođe u Beč? Koja su to nacionalna jela Austrije koja su specifična i koje nikako ne bi trebalo zaobići?

Ja počinjem ovde, sa malo manje teksta, a malo više slika – uživajte, i odaberite sledeće jelo koje želite da probate.

Wiener Schnitzel – „viner šnicl“

main---wiener-schnitzel-8f03d26e1f0f2601215a7029
Preuzeto sa: BigOven

Bečka šnicla – originalna je od teletine (Kalb) – ali vi možete poručiti i svinjsku, pileću i ćureću verziju.
Tradicionalno se servira uz krompir salatu (Erdäpfelsalat), a „modernije“ verzije idu uz pomfrit ili pire krompir.

 

Kalbsbutterschnitzel – „kalbs-buter-šnicl“

files.janatuerlich
preuzeto sa: Ja! Natürlich

Teleće faširano meso preliveno puterom – servirano uz pire krompir ili kuvani krompir.

Schweinsbraten mit Semmelknödel – „švajnsbraten mit zemel-knedel“
schweinsbraten-roast-pork-img-2897

Svinjska „natur“ šnicla sa knedlama od hleba, uz to bude servirana još i njihova tradicionalna kupus salata (kuvani kiseli kupus)

Gansl – „ganzl“

163.241
Preuzeto sa: kurier.at

Tipicno za mesec novembar – Guska (guščetina) sa tradicionalnim prilozima – knedle i kupus kuvan u vinu.

Käsespätzle – „Kezešpecle“
iStock_000022531716_Small
Domaći rezanci („špecle“) sa sirom, pohovanim crnim lukom i, po želji, komadićima slanine.
Moje najomiljenije jelo 🙂

Geselchtes – „gezelhtes“

geselchtes-mit-erdaepfelkraut-img-15147
Preuzeto: ichkoche.at

Natur kuvana dimljena slanina ili šunka isečena na malo deblje komade, servirane uz tradicionalnu krompir salatu ili knedle i kupus.

Stelze – „štelce“
600e7456b7fd46b7ffe2dda482ceddff
Kolenica, blago skuvana pa onda ispečena na roštilju.

Blunzengröstl – „bluncen-grestl“
Alt-Wiener-Blunzengroestl
Bluncen je krvavica, a gröstl je naziv za „mešano“ jelo na tiganju. Tako da je ovo „bućkuriš“ sa krvavicom 🙂

Wiener Saftgulasch – „viner zaftgulaš“
maxresdefaultGoveđi gulaš sa „špeclama“.

Spargel mit Sauce Hollandaise – „špargel mit sos holandez“

IMG_2516
Preuzeto sa: Gronis Kitchen

Ovo su špargle ili asparagus sa holandskim sosom – u proleće je ovo vrlo popularno kod Austrijanaca, uz krompir ili meso.

 

Ovo su neka od jela koje možete pronaći u gotovo svakom restoranu tradicionalne kuhinje – koja vam se najviše dopadaju? Napišite mi u komentarima.

Odgovori na Vasa pitanja!

I, prvi deo vasih pitanja je tu!
Hvala svima koji su mi postavili pitanja 🙂

1.Da li je Tinea tvoje pravo ime?
Verovali ili ne, jeste. 🙂

2. Koliko si godina vec u Becu?
Doselila sam se u oktobru 2007. godine – pa ti sad izracunaj 🙂

3. Koliko dugo ti je trebalo da zavrsis kurs nemackog jezika?
Dva semestra. O tome sam vec pisala u mom postu o nemackom jeziku ovde.

4. Koji je bio tvoj prvi posao u Becu?
Moj prvi posao je bio u aprilu 2008-e godine, cuvala sam decu jedne austrijske porodice 🙂

5. Trenutak u zivotu kojeg te je najvise sramota prisetiti se?
Jedan od mnogih je kada sam pred mojim sefom grubo prevela rec konkurs za posao i time rekla da je nasa firma bankrotirala 🙂

6. Da li si ikada razmisljala da pocnes da pravis YouTube videe?
Ovo me je pitalo previse ljudi i izgleda da sam primorana na to, tako da – DA, USKORO I VIDEI 🙂

7. Koji ti je najomiljeniji becki „becirk“?
Imam dva – 21. i 22. becirk. Oni su mi trenutno omiljeni zato sto se jako izgradjuju i imaju predivne nove zgrade i krajeve (City Gate, Aspern, Seestadt).

8. Da li su izbeglice problem u Becu?
Ja uopste ne primecujem da se tu nesto promenilo i da su tu jer je Bec toliko jedan sarolik grad (samo „nasih“ ima oko 100.000), tako da, ne. Ono sto je negativno jeste to sto mediji vole da prenose vesti kada izbeglice ili stranci nesto zabrljaju, a ne kada to Austrijanci ucine, pa se zato svima cini da su oni ti koji su problem.

9. Da li imas neka losa iskustva u Becu, pogotovo uvece?
Imam dva – jednom su me pratila 4 Austrijanca na metro stanici, ali na svu srecu nisu uspeli da me zaustave, a drugi put me je jedan relativno nastrani covek drmnuo po zadnjoj lozi na Prateru 😀 to se sve desilo u 2008-oj godini, od tada nista.

10. Gde najvise volis da izlazis?
Trenutno najvise posecujem lokale po 7. becirku jer tamo (jos uvek) nema velike guzve, a ja ne volim guzvu. Inace volim svakakva mesta, od „fensi“ do onih alternativnijih.

11. Koja ti je omiljena boja?
Crna! uz to roze, tirkizna, lila, maslinasto zelena.

12. Buduci da sam te videla uzivo i tada ti rekla da imas lepu kosu, sta koristis od sampona?
Upravo sam pocela da se osecam kao Zorannah… 😀
Uh, koristim tri razlicita sampona i jednu masku; Macadamia i Kerastase
Pozdrav za Milicu ❤

13.Koji je najbolji bazen u Becu?
Krapfenwaldbad i Gänsehäufel

14. Da li si ikada platila kaznu za svercovanje u prevozu?
Nisam, ali jednom zamalo – zaboravila sam da ponistim kartu u autobusu.

15. Koliko si dugo cekala na odgovor od Uni Wien-a?
Mesec i po dana.

16. Da li je bezbedno ici metroom po noci?
Jeste, postoje kamere, policija, obezbedjenje na stanicama, ljudi su uglavnom bili okej kad god sam ja isla sama. Praterstern stanica je jedina stanica na kojoj treba paziti.

17. Da li nam nesto mozes reci o cuvenoj Balkanskoj ulici u Becu?
Ulica puna narodne muzike, pive i rostilja, preplanulih devojaka i momaka 🙂

18. Jesi bila kada u Therme Oberlaa? Kako je tamo?
Jesam, super je! Topla voda, masazeri i tobogani 😀

19. Ima li u Becu da se kupe neki nasi proizvodi?
Imaju, u skoro svim Spar, Merkur i Billa prodavnicama… i turske prodavnice ih imaju isto.

20. Da li volis Mocart kugle?
Volim, ali samo one okrugle 🙂 one sa jednom ravnom stranom ne volim, jer su skroz od marcipana.

 

 

Studije poslovne ekonomije u Becu

Dragi citatelji,

posto ste bili izuzetno zainteresovani za studije poslovne ekonomije, resila sam da vam opisem i ovaj program 🙂

Buduci da se master program upravo menja, i od oktobra 2016-e ce biti novi i drugaciji master programi u ponudi, u ovom postu opisujem osnovne studije.

Poslovna ekonomija ili Betriebswirtschaftslehre je sjajan fakultet za svakoga ko zeli da se bavi biznisom, marketingom, prodajom, finansijama i mnogim drugim delatnostima. Za sta god da se odlucite da zelite da vam bude specijalizacija, imate dovoljno programa gde mozete da naucite sve sto vas interesuje.
Pre nego sto krenem da listam predmete, da vam unapred kazem – racunajte na zaista mnogo matematike i statistike. Diferencijalni racun (derivacije) morate da znate „u po’ noci“ jer vam se na to svodi gotovo sve sto cete studirati. Sve ostalo je… kao sociologija 🙂 teorije, definicije, divota.

ekonomija

Poslovna ekonomija se sastoji iz tri faze – uvodna, osnovna i napredna faza.

Uvodna faza je tzv. STEOP; to vam je u prvom semestru i to morate poloziti da bi mogli da nastavite studije.
Osnove ekonomije, osnove poslovne ekonomije i osnove statistike

Osnovna faza ima vise malih modula (od po 6-9 ECTS poena):
Menadzment
Marketing
Produkcija i logistika
Finansije
Racunovodstvo
Kvantitativne metode (matematika i statistika)
Makro- i Mikroekonomija
Sociologija i IT
Pravo
Engleski jezik

Napredna faza se sastoji iz izbornih predmeta iz ekonomije, izbornih predmeta sa drugih fakulteta i bachelor rada:
1. 24 ECTS poena koje treba da uzmete iz jednog od sledecih polja ekonomije: Menadzment i konsalting, produkcija i logistika, marketing, bankarstvo i finansije, racunovodstvo, IT menadzment, medjunarodni biznis, non-profit i javni menadzment, ekonomsko pravo, (makro)ekonomija, ekonomska statistika.
2. Bachelor modul – bachelor rad i jos jedan ispit
3. Erweiterungscurricula – predmeti sa drugih fakulteta (sve ukupno 30 ECTS) – sve o tome i izboru predmeta mozete videti ovde. Postoji mogucnost i da se umesto polaganja na drugim fakultetima ode na jedan semestar u inostranstvo, ali za detalje o tome pitajte na fakultetu 🙂

Sve ostale informacije o upisu, prijemnom i mnogo cemu ostalom – OVDE.
Ako zelite post i o master studijama – obavezno lajkujte i sherujte ovaj post!

 

Austrijske psovke i „ružne reči“ (18+)

2010-e godine, kada sam radila izborne predmete iz skandinavistike (preciznije, svedskog jezika), dosla sam na predavanje i profesorka je napisala velikim slovima na tabli jednu dosta ruznu svedsku psovku. Mi studenti smo sokirani gledali u natpis, dok se ona zlobno smesila i rekla: „I psovke su deo jezika i treba ih poznavati, a svako preuzima sopstvenu odgovornost u slucaju da zeli da ih koristi u slobodnom govoru“.

Inspirisana mojom profesorkom, odlucila sam da vam ispisem poneke vrlo ucestale psovke ili „ruzne reci“ koje Austrijanci koriste i koje je pozeljno znati – cisto da znate kada vas neko vredja, a i da prepoznate nacin izrazavanja odredjenih ljudi. 🙂

…pa da pocnemo!

Scheiße /šajse/ – sr*nje
Fick dich! /fik dih/ – je*i se
Schleich dich! /šleih dih/ – Odje*i!
Verpiss dich! /ferpis dih/ – isto sto i fraza iznad
Hurensohn /huurenzon/ – ku*vin sin
Arschloch /aršloh/ – seronja 😛 U sustini je Arsch ruzna rec za zadnjicu.
Depp /dep/ – budala. Cesto ide u frazi „Bist du deppad?“ sto znaci „Jesi li ti normalan?“
Fut /fut/ ili Fotze /foce/ – jako jako jako ruzne reci za vaginu. „Fut“ je bas primitivan izraz 😀
Schwanz /švanc/ – penis. Inace ta rec znaci „rep“.
Ständer /štender/ – isto penis. Originalan prevod je „stalak“.
Dumme Kuh /dume kuu/ – glupaca ili „glupa krava“
Stinker /štinker/ – smrda, smrad (moze isto da bude i kao kod nas, „simpaticna“ psovka)
Tschusch /čuš/ – Ruzna rec koja opisuje nas sve sa prostora Ex-Yu. Rec je nastala tako sto su Srbi koji su ziveli u Austriji cuvali austro-ugarsku granicu i kada god je neko prilazio istoj (Turci), ovi bi vikali „Čuješ“, tako da odatle „čuš“… i od tada nas tako zovu. Doduse, kada Austrijanac kaze da si „Jugo“, to je isto (za njih) degradirajuc i ruzan izraz.
Krowote /krovote/ – ruzna rec specijalna za Hrvate (naravno, prve zrtve su gradiscanski Hrvati) 😀
Schirch /širh/ – gadan, ruzan. Ovo je dosta gruba rec, i kada se kaze npr. „Schirche oide“ ili „Schircher oida“, to znaci da je neko izuzetno ruzan.
Schlampe /šlampe/ ili Hure /hure/ – ku*va. Paznja: ako cujete rec „schlampig“, to znaci da je neko nemaran ili neuredan 🙂
Schwul /švul/ – gej muskarac.
Trottel /trotl/ – budala
Fetzn /fecn/ – pesnica, udarac, tuca
Wichser /vihser/ – „masturbator“; rec koja opisuje nekoga ko je jako bezobrazan
Leck mich am Arsch! /lek mih am arš/ – jako ruzna rec, na engleskom „kiss my ass“.
Blöde Sau /blede zau/ – glupa budala
…uz to bilo koja rec koja sadrzi rec „Schwein /švajn/“ – svinja

To su za sada najbitnije reci i fraze koje bi bilo pozeljno da znate. 🙂

I, za kraj, jedna legendarna Mocartova kompozicija:

 

 

 

 

Studiranje sociologije u Becu

Dragi moji,

U ovoj temi zelim da se pozabavim studiranjem sociologije u Becu, upravo iz razloga sto postoje mnogi koji
1. zele da studiraju sociologiju i da se detaljnije informisu oko toga
2. nisu sigurni u to sta se tacno uci na studijama sociologije.

Iako je mnogim drugim studentima, kao i roditeljima, sociologija sinonim za marksizam/komunizam, feminizam, revoluciju (Bandiera rossa!) i mnogo toga slicnog, ja sam tu da vas ubedim da to nije tako… skroz. 🙂

Salu na stranu, sociolog je jedno interesantno zvanje sa kojima mozete da radite mnogo poslova i sa kojom mozete da upisete razlicite mastere, tako da se ja nijednog jedinog trenutka nisam pokajala sto sam zavrsila upravo ovaj fakultet!
Poslovi koje mogu da rade sociolozi: analiticari, menadzeri, novinari, politikolozi, profesori/nastavnici. Ja radim u marketingu/finansijama. 🙂

Pa da pocnemo!

Sociologija je, ukratko receno, nauka o drustvu, njegovom kolektivnom ponasanju, promenama, razvoju i faktorima koji uticu na isto. Ono sto ucite u srednjoj skoli ili na fakultetu iz sociologije je samo delic onoga sto sociologija zaista ume da vas nauci.

Sociologija na Univerzitetu u Becu izgleda ovako:

Screen Shot 2016-05-10 at 20.26.07
Preuzeto sa http://www.soz.univie.ac.at

STEOP – kao i svaki smer na Univerzitetu u Becu, i sociologija ima svoje uvodne predmete
– Modul 1: Metodologija (uz gomilu literature cete uciti o svim metodama istrazivanja, njihovom istorijatu i karakteristikama; ovakav slican predmet postoji na ekonomiji i izuzetno je bitan za marketing i analizu trzista)
– Modul 2: Uvod u sociologiju (Tri predmeta, dva predavanja i jedan kurs. Jedno predavanje je „Uvod u sociologiju“, a drugo je „primena sociologije“; kurs je vezan za pisanje naucno-istrazivackih radova)
Kada polozite STEOP, imate pravo da nastavite studije.

SGS – Drustvene osnove sociologije
Ovaj modul je takodje uvodni modul u kome ucite o osnovnim teorijama i „mislima“ iz sociologije kao i o aktuelnim debatama drustva; uglavnom su to Weber, Marx, Comte, Popper, Bourdieu i velike teme danasnjice – siromastvo/ekonomska kriza, drustvena nejednakost, zdravstvo, prehrana itd. Imate takodje tri predmeta (dva predavanja i jedan proseminar). To sve treba da polozite da biste mogli da studirate dalje 🙂

Theorien – Ovaj modul se bavi samo i iskljucivo obradjivanjem svih mogucih socioloskih teorija, modul je podeljen na dva podmodula T1 i T2.
T1 – klasicari (Marx, Weber itd itd.)
T2 – moderne socioloske teorije (Foucault, Bourdieu, itd itd.)

Methoden – ovo je jedan od najbitnijih modula i bavi se iskljucivo istrazivackim metodama
M1 – uvod u metode i detaljniji pregled empirijskog istrazivanja
M2 – statistika; izuzetno kompleksan modul… mnogo statistike 🙂
M3 – kvalitativne metode
M4 – kvantitativne metode

Anwendungen – Primena sociologije
A1 – Uvod u primenu sociologije
A2 – Specijalizacija; odabir seminara/predavanja iz specificnih oblasti sociologije
A3 – Istrazivacki praktikum; ovo se radi jednu celu godinu (dva semestra) i radi se detaljno naucno istrazivanje na odredjenu temu koju neretko sami odabirate.

Ergänzende Fächer – Moduli „srodni“ sociologiji koji su potrebni
REWI – pravo i ekonomija
KSK – komunikologija
SM – predmet(i) po izboru

Erweiterungscurricula – Predmeti sa drugih fakulteta koje treba da polozite; iskoristite ove predmete za vas buduci master 🙂

Bachelorarbeit – Bachelor rad

Izgleda poprilicno jednostavno zar ne? Pa, i jeste, ali i nije.
Fakultet trazi od vas dosta citanja, dosta analize, a uz to vam trazi da umete sa brojevima 🙂 sto vam se posle izuzetno isplati.

Sve informacije o upisu sociologije, planu, studijama, kao i studentsku pomoc mozete pronaci ovde, ovde i ovde.
Postoje studentske grupe na Facebook-u za razmenu skripti i iskustava – ovde.

Mogucnosti upisivanja mastera iz drugih oblasti su moguca, ali oblasti moraju biti slicne:
– Komunikologija i publicistika
– Politicke nauke
– Antropologija
– Nauka o obrazovanju
– Socijalna medicina
– Ekonomija / Poslovna ekonomija
– Internacionalni razvoj
su samo neki od mastera koje mozete upisati posle osnovnih studija sociologije. Naravno, uz nekoliko predmeta razlike (koje mozete da polazete i za vreme studija ili uz Erweiterungscurriculum).

Nadam se da vam je ovaj post bio interesantan 🙂

 

 

 

 

 

 

 

 

Sve o „poslu na crno“ i ilegalnom radu u Austriji

 

Dragi citatelji,

mnogo puta ste mi trazili da vam pisem o ilegalnom poslu i o tome kako ga pronaci. Iako sam se tome strogo protivila, resila sam da vam objasnim sta znaci i kakve posledice ima rad na crno u Austriji.

Ja sam svesna toga kako je „kod kuce“ i koliko je svima tesko. Sa druge strane, svesna sam da je komplikovano pronaci posao legalnim putem u Austriji; ne samo zbog toga sto su potrebne specijalne kvalifikacije, nego zbog toga sto proces dobijanja dozvole zna da traje dugo i mnogi nemaju zivaca da to sredjuju (cast izuzecima).

Kao i u svakoj drzavi, i u Austriji postoje firme koje imaju ponekog radnika koji radi neprijavljeno. To rade uglavnom male firme koje imaju mogucnost da nesto provuku ispod stola. Iako sve to deluje super, radnik dobija novac na ruke, a firma sa druge strane ne placa porez na njega (sto znaci da joj je taj radnik izuzetno jeftin), mnogi dogovori i ugovori ne budu ispostovani.

U ovom postu zelim da vam ukratko skrenem paznju na to koje „prednosti“ i mane imate sa ilegalnim poslom u Austriji.

Prednosti:
– lako se pronalazi ilegalan posao – ima ga „na svakom cosku“
– dobijate novac „na ruke“ i nemate ogranicenja u zaradi
– postoji mogucnost da neprijavljeni rad ne traje dugo i firma se odluci da vas prijavi

Mane:
– niste prijavljeni; nemate zdravstveno, penziono, ne ide vam radni staz; ne stiti vas drzava i nemate apsolutno nikakvo pravo
– vrlo cesto ste placeni manje nego sto bi trebalo da vas plate (npr. 5€ na sat umesto 10€ na sat)
– neretko ste zrtva mobinga, preterane kritike i omalovazavanja (pogotovo devojke)
– postoji mogucnost da ce vas neko potkradati i niko ne moze u tom slucaju da vas stiti
– postoji mogucnost da ne dobijete platu
– postoji velika mogucnost da vas uhvati inspekcija*

*ako vas uhvati inspekcija, konsekvence su razlicite – oduzimanje vize i zabrana ulaska u EU (uz novcanu odstetu) je jedna od strozih kazni

Kao sto vidite, prednosti mnogo i nema; ono sto mogu da vam kazem jeste da, ako ste dobar i vredan radnik, uslovite vasu firmu da vas ODMAH prijavi i da se ne upustate u radne odnose sa nisko placenim satnicama, losim uslovima za rad i bez cestite prijave. Nemojte se upustati u ilegalan rad u Austriji zato sto je ta zemlja izuzetno rigorozna povodom toga.
Znam da ce se pojaviti odredjeni broj onih koji ce na ovo reci „ma sta baljezga ova“, ali ja sam vas upozorila jer se u pitanju vasa licna bezbednost i sloboda 🙂 mogucnost da vam se nesto lose desi dok radite na crno je velika, a nijedna od tih ne bi mogle da se dese kada ste prijavljeni – za mobing se ide u zatvor!

Moj savet je da se dobro pripremite za Austriju; pogledajte sta sve traze, koji su uslovi i ne dozvolite sebi da vam se nesto desi – vi kao studenti imate pravo da radite do 20 sati i iskoristite to pravo, a uz to mozete da procitate kako se dolazi do radne dozvole u Austriji.
Ovde pogledajte jos oglase na nasem jeziku za Austriju.
Ovde mozete da procitate trenutne informacije o deficitarnim poslovima i kvalifikacijama za Austriju: http://www.migration.gv.at

Nadam se da vam je ova tema barem malo pomogla 🙂

Uzgred, dok sam spremala ovu temu, zelim da vam prenesem neka od iskustava ljudi s kojima sam porazgovarala o tome**.

M.N., 23 godine
„Bila sam zaposlena 3 meseca u jednom kaficu u Becu. Radila sam dva dana nedeljno, uglavnom vikendom uvece. Bila sam sama u smeni.
Prvih mesec i po dana je bilo sve u redu; sef je bio izuzetno prijatan, bio je predusretljiv, sprijateljila sam se sa musterijama, sama sam popisivala, uzimala sebi platu i imala sam izuzetno velik baksis. Posle mesec i po dana posle subotnje smene, video me je moj sef da sam izasla sa njemu velikom svotom novca iz kafica i pitao me je odakle mi to. Kada sam mu objasnila i detaljno prikazala stanje i koliko je novca u visku, tada se sve promenilo.
Sledeci vikend je napravio zurku gde sam ja na kraju zavrsila u dugu, zato sto mi je sve vreme dok sam se bavila musterijama krao cigarete i flase raznoraznih pica; kada sam zavrsila smenu i shvatila da mi od moje dnevnice nije ostalo skoro nista, on mi je kobajagi iz sazaljenja dao 20€. Nakon sto sam izasla iz kafica, vratila sam se posle pola sata i zatekla ga kako iznosi kutiju punu flasa i cigareta i vraca ih u vitrinu.“

A.B., 25 godina
„Radio sam u jednoj firmi kao asistent knjigovodstva u Becu, po potrebi 2-3 puta nedeljno po nekoliko sati. Kada sam dosao na razgovor, bilo mi je receno da cu prva dva meseca raditi neprijavljen, a onda ce me prijaviti na 16 sati nedeljno (kada se uvere da sam odlican radnik). I tako se ja upustim u to.
Prvih nekoliko nedelja je bilo odlicno – sefica je bila izuzetno ljubazna i stalno mi se zahvaljivala jer sam tu „da im pomognem“. Stalno me je zvala da idem sa njom na sastanke, pa posle i na kafu, na ruckove.
Posle nekog vremena je pocela stalno da provodi vreme u mojoj kancelariji, pa onda i da se presvlaci u svlacionici blizu mog stola (otvorenih vrata) i da me pita da li mi se dopada njen novi kostim ili haljina. Iako mi je bilo izuzetno neprijatno, a zeleo sam da zaradjujem, ljubazno sam odgovarao na njena pitanja, misleci da je ona jednostavno takva zena i zeli paznju.
Na kraju, kada sam na jednom rucku resio da porazgovaram sa njom o mogucnosti prijave (bio sam vec preko 3 meseca u firmi), ona mi je rekla da ce me prijaviti ukoliko pristanem da sa njom budem u intimnim odnosima. Samo sam ustao i otisao.“

N.P., 22 godine
„Radila sam promociju (deljenje flajera) za jednu firmu, svaki radni dan po 2 sata. Iako su prvih nekoliko meseci bili izuzetno zadovoljni sa mnom, samo su mi jedan dan rekli da vise ne dolazim jer ne radim svoj posao dobro i nisam dovoljno atraktivna za njega.“

**zelim da naglasim da te ljude licno ne poznajem; ove price sluze da bi citateljima mog bloga predocila neke od posledica rada na crno

 

 

Kako pronaći željeni smer i listu svih predmeta na Univerzitetu u Beču

Dragi citatelji,

posto mnogi od vas traze ovo i pitaju mene, i iako ja uporno govorim da ne poznajem ceo sajt Univerziteta napamet i ne znam kakvi smerovi kakve podsmerove imaju (znam za sociologiju i ekonomiju, ali to je na neki nacin to), resila sam da vam svima pokazem kako da sami dodjete do predmeta, kurikuluma i mnogih drugih informacija za vas zeljeni smer.

DEO 1: Kako pronaci listu predmeta na zeljenom smeru

Korak 1:
Idite na bilo koji pretrazivac (www.google.com) i kopirajte ovo: Vorlesungsverzeichnis der Universität Wien i zapocnite pretragu

Korak 2:
Kliknite na prvu ponudjenu adresu koja izgleda ovako:
Screen Shot 2016-01-15 at 15.08.45

Ako te mrzi da kucas Korak 1 i 2 u Google-u, onda jednostavno klikni OVDE. 🙂

Korak 3:
Voila! Spisak svih smerova 🙂

Screen Shot 2016-01-15 at 15.12.13
Skrolujte na dole sve dok ne pronadjete ono sto ste trazili. Podebljanim slovima je naziv instituta, a sve pod brojevima (kao ovo 1.01, 1.02 itd.) su smerovi.
Pronadjite vas zeljeni smer i kliknite na broj ispred naziva smera… evo ja idem da nadjem Bachelor program iz poslovne ekonomije koji je pod brojem 4.01 🙂

Korak 6:
Sada ste tu i imate dve mogucnosti; ili da skrolujete na dole i gledate sve predmete po redu, ili da kliknete na jedan od modula (npr. 2.1 ABWL: Management) i pogledate predmete tog modula nadalje 🙂
Screen Shot 2016-01-15 at 15.16.04
Posle klika to izgleda ovako:
Screen Shot 2016-01-15 at 15.23.51

*Ne zaboravite da pretrazite i predmete iz letnjeg semestra – neki predmeti (kao na primer Matematika 1 i Matematika 2 na ekonomiji) su ponudjeni samo u jednom semestru.

DEO 2: Kako doci do detaljnog pregleda svih smerova, kurikuluma i mnogo cega drugog

Sada posto imate listu predmeta, imate i nazive svih instituta (da ponovim, svi podebljani naslovi u listi su imena instituta)

Korak 1:
Pogledajte sliku od „Koraka 5“. Imamo ovde kao primer „Catholic Theology“. Uzecemo to 🙂

Korak 2:
Idite na Google i ukucajte „institute for catholic theology university of vienna“ ili „faculty of catholic theology university of vienna“

Korak 3:
Screen Shot 2016-01-15 at 15.35.40
ako hocete institut sa beckog univerziteta, mora da ima ovo univie.ac.at
Nije uvek prvi rezultat u pretrazi (posto neke druge skole imaju bolju optimizaciju) tako da gledajte po adresi da ima u sastavu UNIVIE.

 

DEO 3: Nema tvog smera na Univerzitetu u Becu?

Ako si jedan od onih koji imaju specifican smer, ne brini. Mozda ih nema na Univerzitetu u Becu, ali ih ima na nekim drugim univerzitetima u Becu. Ovde sam izlistala ostale univerzitete 🙂

Nacin pretrage je slican ili isti, samo je grafika malo drugacija.

 

DEO 4: Nema tvog smera ni na jednom univerzitetu u Becu?

…onda je vrlo verovatno tvoj smer dostupan na visokim strukovnim skolama koje se zovu Fachhochschule (FH). Otkrij to na dva nacina:

Nacin 1:
Jednostavno ukucaj u Google-u naziv tvog smera (na engleskom ili nemackom) ili barem pojam i uz to „study in vienna“ ili „study program in vienna“. Na primer: „security study program in vienna“ (za studente bezbednosti koji imaju poteskoca sa pronalaskom smera 🙂 )

Nacin 2:
Ovo su tri velike FH skole u Becu, pogledaj sta tu ima:
FH of BFI Wien
FH Wien University
FH Campus Wien

 

To je to od mene. Uzivajte 🙂

 

 

 

Wienerisch – Bečki dijalekat

Dragi citatelji,

na danasnji dan (17. decembar 2015) je moj blog dostigao 200.000 pregleda i skoro 100.000 posetilaca ❤ jos jednom, mnogo vam hvala na ukazanom poverenju, citanju i pisanju mnogobrojnih poruka.

U ovom postu cu da vam kazem nesto o beckom dijalektu i napisacu vam nekoliko tipicnih fraza i reci koje se koriste i koje karakterisu Bec i okolinu 🙂

Becki dijalekat je specifican u Austriji, iako je Austrija sama po sebi jedna zemlja „od dijalekata“ – svako selo ima svoj dijalekat, kao i svaka pokrajina, i veoma cesto se pokrajine medjusobno ne razumeju u potpunosti zbog toga.

U Becu postoje 4 poddijalekta – favoritnerisch – dijalekat koji se koristi u 10-om beckom becirku i okolini, floridsdorferisch – dijalekat iz 21-og becirka, ottakringerisch – dijalekat iz 16-og becirka i meidlingerisch – dijalekat iz 12-og becirka kojeg karakterise specificno slovo „L“ koje zvuci kao L koje izgovaraju slovenski narodi – dosta jako i tvrdo (meidlinger „L“). Medjutim, kad obrnes i okrenes, sve se to svede na jedno – Wienerisch. Ovde mozete da procitate vise o tome.

Wienerisch karakterisu progutana slova, „prebaceni vokali“ (vrlo cesto iz a u o) ili slova prisvojena nekom samoglasniku i uz sve to, veliki broj reci koje su pozajmljenice ili jednostavno reci nastale i ostale u okrugu Beca. Ono sto uz to karakterise becki dijalekat, a i mnoge austrijske, je dodavanje slova -n ili -l ili -erl na kraju reci.

Evo ovako zvuci Wienerisch:

 

Neke reci i fraze:
Napomena: 1. rec je wienerisch, u zagradi je izgovor, druga je standardni nemacki, a treca je prevod 🙂
I steh auf di (I šte auf di) – Ich liebe dich – volim te
Oida (ojda) – Alter – stari, matori, brate (sve ono sto koristimo kad se nekome obracamo)
Palatschinken (palačinken) – Pfannkuchen – palacinke
Paradeiser  (paradajzer) – Tomaten – paradajz
Erdapfel (erdapfl) – Kartoffel – krompir
Zwetschken (cvečken) – Pflaumen – sljiva
Busserl (bussal) – Bussi – poljubac
Bua (bua)- Bub – decak
a bissl (a bisl) – ein bisschen – malo (necega)
Hawara (hàvara)- Freund – prijatelj/ortak
blad (blaad) – dick – debeo
g’scheit (gšajt) – klug – pametan ili mudar
Glumpert (glumpert) – wertloses Zeug – bezvredne gluposti (odnosi se na predmete)
hackln (hakln) – arbeiten – raditi, sljakati
Kracherl (kraherl) – Limonade – limunada
Kukuruz (kukuruc) – Mais – kukuruz
Sackerl (sakal) – Tüte – kesa
Schmäh (šmee) – Witz – sala, vic
schiach (šiiah) – hässlich – ruzan
Leiberl (lajberl)- T-Shirt – majica
leiwand (lajvand)- cool – kada je nesto super, sjajno, kul
fladern/klauen – stehlen – ukrasti
Bist du deppat? – Da li si normalan?
aa (dugacko a) – auch – takodje
I hob – Ich habe – Ja imam ili Ja sam, zavisi od konteksta
fett – betrunken – pijan, mada moze isto da znaci da je neko debeo (anglicizam) 🙂

Ove reci i fraze cete cuti u Becu veoma cesto, ako ne i svaki dan 🙂 tako da, upamtite barem neke od njih, a neke cete i nauciti s vremenom.

Uzivajte i hvala na poverenju ❤

Tinea