Wienerisch – Bečki dijalekat

Dragi citatelji,

na danasnji dan (17. decembar 2015) je moj blog dostigao 200.000 pregleda i skoro 100.000 posetilaca ❤ jos jednom, mnogo vam hvala na ukazanom poverenju, citanju i pisanju mnogobrojnih poruka.

U ovom postu cu da vam kazem nesto o beckom dijalektu i napisacu vam nekoliko tipicnih fraza i reci koje se koriste i koje karakterisu Bec i okolinu 🙂

Becki dijalekat je specifican u Austriji, iako je Austrija sama po sebi jedna zemlja „od dijalekata“ – svako selo ima svoj dijalekat, kao i svaka pokrajina, i veoma cesto se pokrajine medjusobno ne razumeju u potpunosti zbog toga.

U Becu postoje 4 poddijalekta – favoritnerisch – dijalekat koji se koristi u 10-om beckom becirku i okolini, floridsdorferisch – dijalekat iz 21-og becirka, ottakringerisch – dijalekat iz 16-og becirka i meidlingerisch – dijalekat iz 12-og becirka kojeg karakterise specificno slovo „L“ koje zvuci kao L koje izgovaraju slovenski narodi – dosta jako i tvrdo (meidlinger „L“). Medjutim, kad obrnes i okrenes, sve se to svede na jedno – Wienerisch. Ovde mozete da procitate vise o tome.

Wienerisch karakterisu progutana slova, „prebaceni vokali“ (vrlo cesto iz a u o) ili slova prisvojena nekom samoglasniku i uz sve to, veliki broj reci koje su pozajmljenice ili jednostavno reci nastale i ostale u okrugu Beca. Ono sto uz to karakterise becki dijalekat, a i mnoge austrijske, je dodavanje slova -n ili -l ili -erl na kraju reci.

Evo ovako zvuci Wienerisch:

 

Neke reci i fraze:
Napomena: 1. rec je wienerisch, u zagradi je izgovor, druga je standardni nemacki, a treca je prevod 🙂
I steh auf di (I šte auf di) – Ich liebe dich – volim te
Oida (ojda) – Alter – stari, matori, brate (sve ono sto koristimo kad se nekome obracamo)
Palatschinken (palačinken) – Pfannkuchen – palacinke
Paradeiser  (paradajzer) – Tomaten – paradajz
Erdapfel (erdapfl) – Kartoffel – krompir
Zwetschken (cvečken) – Pflaumen – sljiva
Busserl (bussal) – Bussi – poljubac
Bua (bua)- Bub – decak
a bissl (a bisl) – ein bisschen – malo (necega)
Hawara (hàvara)- Freund – prijatelj/ortak
blad (blaad) – dick – debeo
g’scheit (gšajt) – klug – pametan ili mudar
Glumpert (glumpert) – wertloses Zeug – bezvredne gluposti (odnosi se na predmete)
hackln (hakln) – arbeiten – raditi, sljakati
Kracherl (kraherl) – Limonade – limunada
Kukuruz (kukuruc) – Mais – kukuruz
Sackerl (sakal) – Tüte – kesa
Schmäh (šmee) – Witz – sala, vic
schiach (šiiah) – hässlich – ruzan
Leiberl (lajberl)- T-Shirt – majica
leiwand (lajvand)- cool – kada je nesto super, sjajno, kul
fladern/klauen – stehlen – ukrasti
Bist du deppat? – Da li si normalan?
aa (dugacko a) – auch – takodje
I hob – Ich habe – Ja imam ili Ja sam, zavisi od konteksta
fett – betrunken – pijan, mada moze isto da znaci da je neko debeo (anglicizam) 🙂

Ove reci i fraze cete cuti u Becu veoma cesto, ako ne i svaki dan 🙂 tako da, upamtite barem neke od njih, a neke cete i nauciti s vremenom.

Uzivajte i hvala na poverenju ❤

Tinea

Advertisements

Kako dobiti posao u Beču? (za non-EU državljane)

 

Dragi moji čitatelji,

nastavlja se moja saga o poslu u Beču, zapošljavanju i mnogo čemu i ova četvrta tema se bavi procesom dobijanja stalnog prebivališta u Beču sa radnom dozvolom za NON-EU državljane.
U pitanju je čuvena Rot-Weiss-Rot karta (crveno-belo-crvena karta).
Ja vam ovom prilikom prosleđujem simpatičan i originalan tekst jednog dečka koji je uspeo da dobije tu kartu i zaposli se u Beču.

P.S. Hvala ti Dženise 🙂
__________________________________________

„Mnogi su tražili da napišem kako sam došao do Rot-Weiss-Rot (RWR) karte. Evo ga proces ukratko, možda vam bude koristilo kad budete prolazili kroz ovo kad-tad.

Neko je rekao da mora da ima neka caka za to.

1. Nema „cake“. 😦 Ili je bar ja nisam otkrio. A pokušavao sam, stvarno. Vrtio sam se tri puta u krug i šaputao bajalice. Gledao u zid, i snažno sve svoje misli fokusirao na to da se RWR stvori ispred mene. I neće nešto. Nikad mi nije bilo jasno što. Pa sam odustao od traženja tih prečica.

2. Našao sam posao (programer) u jednoj firmi i neko vrijeme radio sa onih studentskih 20h. (hint: ovo znači da je on bio na master studijama)

3. Firma je odlučila da sam se dobro pokazao i da im dovoljno vrijedim, tako da su izrazili želju da radim puno radno vrijeme.
Kada sam im rekao da nemam pravo na više od 20h, osim ako ne dobijem RWR, opalili su mi šamar. Šalim se, rekli su da RWR nije nikakav problem, i da su svakako planirali da plata bude iznad tog obaveznog minimuma (u mom slučaju, minimum je bio €2.325,- bruto).

4. Postoji nekoliko kategorija za RWR kartu, od kojih su:
a) za visoko kvalifikovane radnike
b) za radnike u deficitarnim zanimanjima (link ispod za listu zanimanja)
c) „ostali ključni radnici“
d) studenti koji diplomiraju sa univerziteta u Austriji

5. Ja sam aplicirao za kategoriju pod c) „ostali ključni radnici”.
U toj kategoriji je bitno to što AMS prvo provjerava da li postoje radnici Austrijanci za to zanimanje koji su dovoljno kvalifikovani da bi radili posao na toj poziciji za koju ti apliciraš.

Dok traje proces, tvoj poslodavac će biti upitan da napiše koje sve vještine taj potencijalni radnik mora da ima, koliko iskustva itd.
Znajući ovo, relano, AMS ne može da natjera tvoju firmu da zaposli nekog drugog, ako firma želi da TI radiš tu. Poslodavac može navesti svašta, tako da, pored tebe tako ključnog, takve radnike (nezapošljene) niko ne bude mogao naći.

Neće niko iz AMS-a da dođe da te provjerava da li ti zapravo znaš da razviješ algoritam koji određuje hoće li arbitrarna Turingova mašina da blokira, ali da pritom istovremeno mjeri momentum i položaj čestice s proizvodom svojih grešaka koje moraju biti manje od polovine reducirane Planckove konstante, ili razviti rekurzivno enumerabilni skup aksioma koji su dovoljno snažni da definiraju Peano aritmetiku, ali da pritom budu i potpuni i konzistentni.
Drugim (za nijansu jednostavnijim) riječima, to nije nikakva prepreka. I na neki način jeste “caka” za taj korak.

6. Postoji sistem po kojem se boduje da li imaš šanse da dobiješ RWR. Bodove ti donose razne stvari, počev od toga ako si npr. ispod 30 godina, ako imaš završene osnovne studije, ako znaš njemački ILI engleski, i ako imaš radnog iskustva (na linku ispod piše šta koliko bodova nosi), tako da već unaprijed možeš otprilike znati kolike su šanse da ti odobre, ako apliciraš.

Sve detaljnije informacije o dobijanju RWR karte možete pronaći OVDE na engleskom jeziku, a OVDE na „našem“ jeziku.“
Lista deficitarnih poslova – ovde.
Sve ostale teme o poslu u Beču možete videti u rubrici „Posao u Becu“.

__________________________________________

Kao što ste pročitali, nije nemoguće doći do posla u Austriji – ali morate da se „pokažete“ da ste vredni toga. Specifična zanimanja, odlični studenti, mladi ljudi sa relevantnom praksom imaju veće šanse da dobiju posao u Beču od ljudi koji to nemaju i to je realno.
Proces dobijanja RWR karte varira, ali traje i do nekoliko meseci.

Nadam se da su ovim putem sva vaša pitanja odgovorena i nedoumice rešene 🙂 Uživajte

 

Kako je Tinea zamalo završila na sudu sa Katoličkom crkvom u Beču

Tko novce ljubi, nikad ih dosta nema; 
tko bogatstvo ljubi, 
nikad mu dosta probitka. 
I to je ispraznost.
(Biblija: Propovjednik 5,9) 

Ja sam vaspitana tako da postujem drzavu u kojoj sam, kao i njihove zakone, i nisam osoba koja je billo kada u zivotu nesto uradila da bi zbog toga morala da ide u zatvor ili placa kazne (kada budem vozila auto redovno, pretpostavljam da ce pasti poneka kazna, ali vise od toga sumnjam da bih uradila 😀 ). Medjutim, uspela sam bez ikakve namere da se uvucem u velike probleme – sa CRKVOM. Ali, nadam se sa srecnim krajem.

Kao prvo, da se ogradim od svih predrasuda – ja kao cerka Srbina i Hrvatice nisam krstena, niti pripadam bilo kojoj religiji, a sad posle ovoga, nisam sigurna ni da cu ikada pozeleti da budem.

Moja prica krece ovako:

Pred kraj 2007-e godine kada sam prijavljivala adresu stanovanja u Becu, za vreme popunjavanja formulara sam videla da postoji mogucnost da se upise religijska pripadnost. Ja, kako nisam pripadala nijednoj, nisam znala da li moram da se opredelim ili ne, ostavila sam to polje prazno i predala formular uz pasos (hrvatski pasos). Tada, dok je gospodja ubacivala podatke, upitala me je da li sam katolkinja jer ona mora da upise moju religijsku pripadnost, i ja u tom trenutku, pomislivsi da nemam drugi izbor, kazem da jesam… i tu pocinje agonija.

Vec posle nekoliko nedelja ja pocinjem redovno da dobijam pisma od Becke nadbiskupije na kucnu adresu, sa nekim silnim brosurama i casopisima i uz sve to, pocinjem da dobijam uplatnice – prvo oko 50€, pa kako su se godine nizale, tu su pocele trocifrene brojke da se pojavljuju. Ja sam prvih nekoliko godina zaista mislila da je to nesto sto oni salju zarad dobrovoljnog uplacivanja i da te niko, pa ni drzava, ne tera na to – ali sam se prevarila. U Austriji crkva ima svoje zakone koji su na snazi i uslovljava te da im placas porez koji, po prici mnogih Austrijanaca s kojima sam pricala, svake godine bude sve veci i, sto ti je visa plata, to ti je i crkveni porez visi.

I tako sam ja ta pisma konstantno bacala… dok mi prosle godine, iz razoga jer sam zaposlena, nije doslo pismo sa jednom pozamasnom cifrom i zahtevom da se ista uplati na njihov racun. Tu mi je vec prekipelo sa crkvom – uzela sam telefon i nazvala sam ih, sokirana sto oni od mene traze novac, a ja nisam ni krstena. Nihov odgovor je bio – vi ste se 2007-e prijavili kao katolik pri PRIJAVI NA ADRESU STANOVANJA (ne pri prijavi stalnog boravka) i na osnovu toga mi smatramo da treba da placate crkveni porez. Naravno, ja i dalje u soku… da li vi imate moj krsteni list? Da li vi mozete da dokazete da sam ja katolkinja? Zar niste pomislili da ne bi kojim slucajem trebalo da, ako sam se vec deklarisala, me kontaktirate i zatrazite dokumente na osnovu kojih sticete pravo da mi trazite da placam porez, a ne na osnovu ZAOKRUZENOG POLJA? Naravno, odmah su me obavestili da, ako ne zelim da platim to, moram da odem u magistrat i „dobrovoljno se odreknem katolicanstva“.

I tako se ja primirim, odem u magistrat i „odreknem se“ iako nikada nisam ni bila deo katolicke crkve. Medjutim to nije kraj…

Meni krecu da stizu pisma, malo po malo – prvo da me nateraju da im se vratim, pa opet neke gluposti, a onda… ponovo racun. Ja imam dug (i dalje ona ista pozamasna cifra, koji evric vise) i ja to do odredjenog datuma moram da uplatim. Naravno, ignorisanje sa moje strane… dok mi nije stigla preporucena posta sa, sada jos vecom cifrom i zahtevom da se to sto pre uplati, inace ce crkva mene drage volje odvesti na sud! MOLIM?

Naravno, ponovo telefon i ponovo zvanje nadbiskupije sa pitanjem „A sta sada hocete od mene?“. Sada se druga strana ploce vrti – posto su mi rekli da se odreknem crkve, ja ipak i dalje moram da platim tu sumu koju mi traze jer to odricanje znaci da sam ja ipak bila nekad katolik (???). Ja im ponovo objasnjavam da ja nisam krstena i da nemam apsolutno nikakvu vezu sa Bogom (niti sada vise zelim da je imam, kada Bog ima takvu instituciju na Zemlji), na sta mi oni odgovaraju da u tom slucaju moram da odem u Magistrat 62 i odradim test na religioznost i na taj nacin dokazem da nisam katolik ( ja pomisljam zasto mi to jos onda nisu rekli – verovatno da me do kraja pravno nateraju da im dam novac).

Sutradan odlazim u Magistrat 62, objasnjavam situaciju i dobijam potvrdu koju oni salju u nadbiskupiju – i to bi na neki nacin trebalo da bude kraj sa crkvom i sa mnom …bar se nadam.

___________________________________________________________________________

Informacije za sve katolike koji planiraju da dodju za stalno u Bec:

Ako si katolik i imas zarku zelju da se vencas u Austriji ili da krstis decu tu i mnogo stosta – ne gine ti da se deklarises i placas porez 🙂 U slucaju da ces sve to da radis „kod kuce“, u Austriji mozes da to sve izbegnes tako sto ces da se prijavis kao neopredeljen/a (Ohne Bekenntnis).

Ja ne zelim da Vas ubedjujem, ali smatram da uzimanje novca od naroda nije ono sto Bog zeli i smatram to krajnje nemoralnim, i stoga govorim svima da verovanje u Boga nije isto sto i placati porez crkvi, i da bez dogme moze itekako da se bude vernik.

Ako vas zanimaju informacije od  strane nadbiskupije, imate ovde: http://www.erzdioezese-wien.at

Sva pitanja, pohvale i kritike mozete ostaviti u komentarima ispod ove teme 🙂

Hvala na paznji ❤

Dobili ste studentski posao u Becu?

Dragi citatelji,

ovaj post se ukratko bavi dokumentacijom* i procesom dobijanja studentske radne dozvole i osnovnim informacijama koje vi treba da kazete vasem poslodavcu.
*dokumentaciju cu pisati vecim delom na nemackom jeziku buduci da te nazive vec uveliko treba da znate 🙂

Moje ranije postove o mogucnostima i savetima za zaposljavanje studenata iz non-EU zemalja Balkana mozete videti OVDE i OVDE.

Znaci, dobio si posao i zelis da se prijavis kao student? To ide ovako:

  1. Moras obavestiti svog poslodavca da dobijanje radne dozvole moze da potraje do mesec dana, alli, po mom licnom iskustvu (dok sam ja radila kao student), nije mi trebalo duze od 10 dana.
  2. Treba da imas na umu da kao Bachelor/Diploma student mozes da radis do 10 sati, a kao master student do 20 sati i da se ta pravila jos uvek nisu promenila, nazalost.
  3. Bilo bi idealno da vec pri sebi imas popunjen formular (Antragsformular) i to das svom poslodavcu da popuni za tebe (u slucaju da nemas, donesi ga sto pre moguce da bi mogao sto pre da odes u AMS) – Antragsformular mozes da skines OVDE.
    Na tebi je da popunis stranicu broj 2, ostatak popunjava firma.
  4. Kada dobijes popunjen formular, pripremi uz isti sledece dokumente:
    – Vizu (ili potvrdu da viza treba da stigne, u slucaju da si u procesu produzavanja/dobijanja iste)
    – Studienblatt, Studienbestätigung, Sammelzeugnis (sve studentske papire ti traze)
    – Meldezettel
    – e-card (osiguranje)
    – Pasos
    – staru radnu dozvolu (ukoliko se radi o produzavanju iste)
  5. Ides u AMS filijalu u Ungargasse 37, 1030 Wien (posto je ta poslovnica zaduzena za strance) i zatrazis termin za predaju dokumenata za studentsku radnu dozvolu (imas i opciju da pozoves, da skeniras formular i posaljes mejlom)
  6. Kada dobijes termin i predas sve papire, mozes ili da dobijes radnu dozvolu odmah ili ti je posalju postom, ili ti daju termin kada da dodjes po nju

Vazno je isto tako da znas da se studentska radna dozvola izdaje na maksimalno godinu dana i mora redovno da se produzava! (Naravno, ti ces na svojoj dozvoli imati datum kada istice i mesec dana pre isteka bi trebalo da podneses zahtev za produzavanje)

Posto tu nema sta mnogo vise da se pise, ja se nadam da vam je ovaj kratak post pomogao 🙂

Ako zelite da pisem o procesu zaposljavanja na puno radno vreme ili imate jos neke ideje, volela bih da mi ostavite komentar ispod ovog teksta.
Uz to, bilo bi mi drago da podelite ovaj post sa vasim prijateljima. Hvala ❤

Turističke atrakcije grada Beča – u slikama

Dragi citatelji,

iako sam ja jos pre godinu i po dana napisala post o manje poznatim atrakcijama grada Beca, ovaj put vam serviram ono sto cete na svakoj ekskurziji i pri svakoj poseti Becu „morati“ da posetite 🙂
Da ne duzim mnogo, bacam se na temu:

1. Prvi becki okrug/1st district/1. Wiener Bezirk

Ovo je obaveza i dovoljan vam je jedan do dva dana da ga obidjete i da kazete „Video sam Bec!“ jer ste, na neki nacin, videli prakticno najbitniji i najuzi centar grada Beca. Sve ono sto treba da vidite u prvom becirku je sledece:

  • Stephansdom/Stephansplatz – katedrala Sv. Stefana i istoimeni trg (na nemackom se kaze Štefan, a ne Stefan 🙂 )
    Wien_-_Stephansdom_(1)
  • Mozarthaus/Mocartova kuca
    img_1705
  • Hoher Markt i cuveni sat „Ankeruhr“
    ankeruhr-19to1
  • Graben
    60549102
  • Kohlmarkt/Tuchlauben – Chanel, Prada, Louis Vuitton, Jimmy Choo, Cartier, Tiffany&Co…. sve je tu.
    KOHLMARKT_1392927001833184_v0_l

    Louis Vuitton Shop in der Tuchlauben in Wien 1 Foto: Clemens Fabry
    Foto: Clemens Fabry
  • Hotel Sacher u kom mozete da probate cuvenu „Sacher“ tortu
    sacher
  • Michaelerplatz/Hofburg
    350_MICHAELERPLATZ_02.jpg_projectimage
  • Heldenplatz – Trg heroja i nacionalna biblioteka
    Heldenplatz_nach_Osten
  • Maria-Theresien Platz – Trg Marije Terezije pored kojeg se nalaze prirodnjacki i istorijsko-umetnicki muzej (ovaj na slici je istorijsko-umetnicki, prirodnjacki izgleda identicno i sa njega je ocigledno slikan ovaj trg 🙂 )
    Vienna, Austria
  • Volksgarten – Narodna basta

    Volksgarten - Rosenparterre mit Burgtheater
    Foto: Michalski
  • Burggarten – gradska basta i Mocartov spomenik
    mozart_ganz
  • Geteov spomenik
    OLYMPUS DIGITAL CAMERA
  • Albertina Museum
    889311
  • Oper/Opera
    Ohne Licht 0000
  • Parlament

    Blick auf die Fassade des Parlamentsgebäudes von der Ringstraßenseite.
    Foto: Korrak
  • Rathaus – gradska vecnica
    Rathaus vom Rathausplatz aus gesehen
  • Universität Wien – Becki Univerzitet
    vienna
  • Am Hof – najstariji deo Beca
    Wien_01_Am_Hof_a
  • Stadtpark – gradski park u kome se nalazi spomenik Johanna Straussa
    stadtparkOLYMPUS DIGITAL CAMERA
  • Schwarzenbergplatz – spomenik sovjetskim borcima
    64_big
  • Votivkirche (nalazi se kod Univerziteta)
    5718236
  • Karlskirche (pored iste je i zgrada Tehnickog Univerziteta – TU Wien)
    Karlskirche_Wien

2. Znamenitosti/zanimljive lokacije van strogog centra grada

  • Museumsquartier Wien – Muzejska cetvrt
    MQ_Haupthof__c__Gian_Marco_Castelberg2
  • Mariahilfer Straße – cuvena ulica za kupovinu
    IMG_6297
  • Schloß Schönbrunn – dvorac „Šenbrun“

    Foto: falter.at
    Foto: falter.at
  • Schloß Belvedere – dvorac Belvedere
    schloss-belvedere-wien-1920x1200
  • Franz von Asisi Kirche – crkva Franca fon Azizija, u Becu je cesto nazivaju i „Mexikokirche“ („Meksicka crkva“) zato sto se nalazi na cuvenom Meksiko trgu3333
  • Heeresgeschichtliches Museum – vojno-istorijski muzej
    heeresgeschichtliches-museum-aussenansicht-19to1
  • Wiener Prater
    Prater-Wien
  • Hundertwasserhaus
    Hundertwasser Haus, a house without straight lines designed by Friedensreich Hundertwasser (1985), Wien, Wien, Österreich
  • WU Campus – kampus Ekonomskog Univerziteta u Becu
    592
  • Fernwärme Wien – zgrada centralnog grejanja
    z3
  • Vienna International Centre – zgrada Ujedinjenih Nacija
    Vienna_International_Centre-Tourist_attractions_in_Vienna
  • Copa Cagrana (samo leti)
    sunken-city_eyecatcher
  • Donauturm – dunavski toranj
    Donauturm-Querformat
  • Kahlenberg – Brdo sa kojeg vidite panoramu grada
    kahlenberg_tag
  • Wienerwald – Becka suma
    wienerwald
  • Lainzer Tiergarten – Lajncerov zooloski vrt
    pvu-heade-image-4
    Wien-Hietzing_-_Naturschutzgebiet_1_-_Lainzer_Tiergarten_-_Brücke_über_den_Gütenbach_am_Hirschgstemm.jpg
  • Tiergarten Schönbrunn – Zooloski vrt Šenbrun, jedan od najvecih i najstarijih u Evropi (treba vam dobrih 5-6 sati da ga obidjete)
    Pinguinii
  • Setagaya Park – japanski park
    o

 

Ovo su vam sve vece turisticke atrakcije grada Beca 🙂
Cmok i uzivajte

Tinea

Javni prevoz u Beču, „švercovanje“ i mnogo štošta o tome

665 Dragi citatelji,
ponovo sam, na osnovu vasih poruka koje ste mi slali na Facebook stranici, resila da vam pisem o onome sto vas zanima, a to je ovaj put – javni prevoz u Becu i sve sto smete i ne smete da radite.

Becki javni prevoz je jedan od najjednostavnijih i najorganizovanijih u Evropi; toliko je dobar da mnogi ljudi koji zive u Becu i poseduju automobile, koriste javni prevoz za odlazak na posao (po statistici dnevnih novina „Österreich“ oko 60% putnika poseduje automobil).
Bec ima trenutno 5 metroa (U-Bahn), 29 razlicitih tramvajskih linija(Straßenbahn/Bim), 9 linija brzog voza (Schnellbahn), 43 dnevnih i 20 nocnih autobuskih linija(Bus/Nightline). Trenutno je u izgradnji sesti metro (U5) koji ce definitivno biti otvoren 2023. godine i uz to ce blago izmeniti strukturu metroa U2.
largemap-s (Becki plan metroa, stanje: 2017.)

„Becke Linije“, firma koja se bavi organizacijom i razvojem javnog prevoza u Becu, pripada kompaniji Wiener Stadtwerke Holding AG i pod vlasnistvom je grada Beca.
Njihovu intrnet prezentaciju mozete videti OVDE.
Pored toga sto imate sve detalje o prevozu i tacnom vremenu polaska svih linija, mozete isto tako da dobijete tacnu informaciju kako da stignete sa jednog odredista na drugi koristeci javni prevoz (videcete prozor na samoj pocetnoj stranici sajta).
Uz sve to, postoji i aplikacija za smartfonove pod nazivom QANDO koja sluzi za planiranje rute, i monitoring svih stanica u vasoj blizini (za to ce vam trebati aktivan GPS). Qando je napravljen za sve operativne sisteme i izuzetno je koristan (recimo da ja koja sam od kraja 2007-e u Becu i dalje aktivno koristim ovu aplikaciju, pogotovo da vidim za koliko minuta mi stize metro dok sam jos kod kuce).

Cena javnog prevoza u Becu:
Jedna karta za becki prevoz trenutno kosta 2,20€ (maj 2015). Ona traje sat i po vremena i posle isteka vremena, treba da kupite novu kartu. Ona se kupuje ili u autobusu(kod vozaca), tramvaju (na automatu), na automatima na svim metro stanicama ili putem SMS poruke. Pored te karte, imate dnevnu, dvodnevnu, trodnevnu, nedeljnu*, mesecnu, kartu za seniore (za sve koji imaju 61 i vise godina), semestarsku i godisnju kartu. Sve karte osim semestarske i godisnje karte se mogu uzeti sa automata. Vise informacija OVDE.
*nedeljna karta traje uvek od ponedeljka do nedelje u ponoc i ne moze da se kupi da traje npr. od srede do srede, jer se bazira na kalendarske sedmice.

Godisnja i semestarska karta:
– Godisnju kartu imaju svi pravo da poseduju koji imaju glavno prebivaliste u Becu. Ona kosta godisnje 365€, a u slucaju placanja na 12 rata 375€. Nju imate pravo da koristite za sve javne prevoze u svako doba dana i noci u zoni grada Beca (Kernzone 100). Vise informacija OVDE.
– Semestarska karta vazi samo za studente koji imaju ispod 26 godina. Karta za jedan semestar (septembar-januar ili februar-juni) kosta 75€ ukoliko imate primarno prebivaliste u Becu (Hauptwohnsitz Wien), a 150€ ukoliko nemate primarno prebivaliste u Becu (Nebenwohnsitz Wien). Vise informacija OVDE.

„Svercovanje“ u Becu:
Koliko god mi to hteli ili ne hteli, postoji veliki broj putnika koji putuju bez karte; mnogi se sluze internet ili fejsbuk stranicama koje dojavljuju gde se sve nalazi kontrola, medjutim to nikada nije u potpunosti sigurno; ne nalazi se svako u svakom trenutku tamo gde ima kontrole, i mnogi ne dojavljuju gde se nalazi kontrola. Sajt za sve one bez karte – ovde 🙂

…medjutim, sta ako vas ipak uhvati kontrola?
Gotovi ste! 🙂
Sve putnike koje uhvati kontrola, prvo izvode iz prevoza i daju mu dve mogucnosti – da:
1. uz prilozenu potvrdu plati kaznu od 103€ i ostane anoniman
2. da mu uzmu podatke i da dobije racun postom (koji bude uglavnom malo veci od 103€) Kontrolori imaju potpuno i apsolutno pravo da od vas traze licnu kartu/pasos na uvid ako trenutno nemate novac da platite, isto kao sto imaju pravo i da vas „povuku za rukav“ u slucaju da hocete da bezite ili se neckate. Kontrolor moze izuzetno brzo da dovede i policiju ako primeti da nece moci da vas zaustavi sam. 🙂
Ako ne zivite u Austriji i mislite da cete se izvuci na osnovu toga – cekace vas kazna kad-tad na granici sa EU.
Jedini izuzetak u kom necete dobiti kaznu jeste u slucaju da imate semestarsku ili godisnju kartu koju ste slucajno zaboravili kod kuce – uz vase licne podatke oni mogu da provere da li ste vi zaista kupili kartu (posto se i jedna i druga vode pod vasim imenom ili studentskim brojem).
Za one koji znaju nemacki, interesantan clanak o tome – ovde.

 

Upis na Univerzitet u Beču za hrvatske/slovenačke/EU državljane

Dragi moji,

po mojim statistikama (a i po broju citatelja) postoji veliki broj citatelja iz Hrvatske, a i onih koji zele da nastave studije u Becu, a imaju hrvatsko/slovenacko drzavljanstvo.
Ovaj post, naravno, vazi i za sve one koji imaju bilo koje drugo EU drzavljanstvo.
Biti Hrvat/ica ili Slovenac/Slovenka u Austriji je dosta olaksavajuca okolnost jer je od 1.7.2013. ukinut vizni sistem za Hrvatsku (za Sloveniju od njenog pristupa EU), mnogo je lakse doci do radne dozvole kao i do austrijskog drzavljanstva (o tome u kasnijim postovima).

Kao i boravak u Evropskoj uniji, i upis na Univerzitet u Becu je dosta jednostavniji; ono sto hrvatske drzavljane razlikuje od drugih drzavljana Balkana je to sto ne moraju da upisuju fakultet u Hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji, cak i ako nisu zavrsili skolu u Hrvatskoj (evo moj licni primer – hrvatsko drzavljanstvo, zavrsena skola u Srbiji). Vi imate EU pasos – Austrija voli studente koji imaju EU pasos! 😀

Uslov za upis na Univerzitet u Becu za drzavljane Hrvatske/Slovenije/EU/EEA je:
1. da imaju zavrsenu 4-godisnju srednju skolu
2. da imaju polozenu maturu

Dakle, proces ide ovako:
1. cim dobijete sve potrebne dokumente, prevedite ih kod sudskog tumaca na nemacki ili engleski jezik i overite prevode kod notara
2. prijavite se online ovde
3. skenirajte sledece dokumente koje cete zakaciti u online prijavu:
– matura
– svedocanstvo (svjedodzba) 4. razreda srednje skole
– polozen nemacki B2
– skeniran pasos (putovnica) ili licna karta (osobna iskaznica)
– za udate/ozenjene/one koji su menjali ime ili prezime: potvrda o promeni imena ili prezimena
– ispisnica, u slucaju da ste upisali neki drugi fakultet u Austriji

Nakon online prijave treba, za vreme upisnog roka, licno da dodjete sa dokumentima i upisete se na fakultet.

Dokumenti koje treba da ponesete sa sobom za licni upis:

  1. Matura original i svedocanstvo original kao i overeni prevodi na engleskom ili nemackom jeziku
  2. putovnica ili osobna iskaznica
  3. potvrda u slucaju da morate da polazete ispite koji su relevantni za upis na Univerzitet
  4. fotografija
  5. ako ste osigurani u Austriji, e-card
  6. ispisnicu sa drugih fakulteta u Austriji
  7. Diploma B2 ispita iz nemackog jezika (ako imate)
  8. potvrda o promeni imena (ukoliko postoji promena)
  9. u slucaju invaliditeta, problema sa vidom, sluhom ili bilo sta slicno – ponesite i te dokumente 🙂

Detaljnije informacije o upisu mozete videti ovde.

Sta u slucaju da nemate diplomu iz nemackog jezika?
1. ako znate dobro nemacki, polozite jedan od ispita koje priznaje Univerzitet u Becu (ÖSD, Goethe Zertifikat etc.) i predajte je sa ostalim dokumentima
2. ako ne znate dobro nemacki, a zelite da prodjete malo jeftinije, upisite intenzivni kurs kod kuce i spremite se za ispit
3. Kao trecu mogucnost vam Univerzitet u Becu nudi, kao i NON-EU studentima, da upisete intenzivni kurs jezika. U tom slucaju treba nakon online prijave direktno otici na stranicu OEAD – VWU i prijaviti se za kurs. Tacne informacije mozete pronaci ovde, a vise informacija o ucenju jezika i mogucnostima procitajte ovde.

Ono sto zelim da vas ujedno obavestim – redovne studije u Becu za EU studente su besplatne (odnosno, placa se samo clanarina u studentskoj uniji koja izadje oko 19€ po semestru), medjutim, do odredjenog roka.
– za Bachelor/Diploma studente: dobijate 2 dodatna semestra pored predvidjenog broja semestara (6 semestara); posle toga se placa 380€ po semestru.
– za Master studente: dobijate 2 dodatna besplatna semestra pored predvidjenog broja semestara (4 semestra); posle toga se placa 380€ po semestru.

Kada postanete redovni studenti – onda ste svi jednaki i drzavljanstvo je irelevantno 🙂

Kako najlakše savladati nemački jezik

deutsch_lernen_2
Dragi moji citatelji, veoma me je obradovala cinjenica da za nesto malo manje od godinu dana postojanja bloga i bez ikakvog reklamiranja sam uspela da dostignem 100.000 pregleda. HVALA VAMA SVIMA na poverenju, na citanju, na komentarima i kritikama, na prenosenju informacija drugima, zato sto je to nesto vredno postovanja. *bows down*

Buduci da dugo nisam pisala, resila sam da vas pocastim jednim novim postom, postom o onome sto su me mnogi pitali, pogotovo oni koji su se uspesno upisali na fakultet u Becu.

*  *  *

„Deutsche Sprache – schwere Sprache.“
(Nemacki jezik – tezak jezik.)

Ne bih rekla da je nemacki nemoguce savladati, iako naravno da vremenski period savladavnja istog nije kod svakog jednak – nekome treba vise, nekome manje vremena, a to ne zavisi od inteligencije, vec mnogo vise od sluha i pamcenja reci. Nekome ucenje jezika jednostavno ide od ruke, a neko mora da se potrudi malo vise. Isto tako je i sa mnogim drugim stvarima u zivotu – sport, matematika, muzika, crtanje itd.
Meni jezici idu od ruke i ja sam nemacki propricala kroz 2-3 meseca, medjutim, iako sam sada dobrih 7 i po godina u Austriji i imam zavrsen fakultet na nemackom jeziku, i dalje cujem reci koje ne razumem (primer: strucni (ne-latinski) termini u medicini, masinstvu itd., nazivi nekih odredjenih sitnica koje se na mom maternjem jeziku kazu jednom recju).
Sve u svemu, da bi bio uspesan student i bez mnogo problema zavrsio fakultet na nemackom jeziku, potrebno je da, pored kursa jezika kojeg pohadjas svakodnevno, dodatno animiras sebe i sve one oko sebe da uce jezik, jer je u ovoj zemlji to definitivno kljuc za uspeh na svakom polju, a pogotovo na poslovnom.
Ako trenutno citas ovo i vrlo malo govoris ili uopste ne govoris nemacki jezik – NE BRINI SE, SVE CES USPETI DA SAVLADAS! (Samo ako budes hteo, naravno!) Ja sam zato resila da napisem sve ono sto ti vec znas, ali da cisto imas kao „podsetnik“… nekoliko besplatnih pomagala za brze ucenje nemackog jezika na nemackom govornom podrucju.

*  *  *

1. Supermarket
48.580
Supermarketi u Austriji, Svajcarskoj i Nemackoj su leglo novih reci i recenica koje mozete da naucite. Krenete od samog pocetka i citate etikete i s vremenom ce vam te reci ostati u glavi. Milch, Brot, Mehl, Eier, Schinken, Käse…. 🙂 Uz sve to, cujete i kasirku (u Austriji) kako vam kaze „Grüß Gott!“ i svaki put kaze koliko treba da platite, kao i „Auf Wiedersehen!“ (Dovidjenja!) i to je vec nesto.

2. Butik
Ponovo leglo novih reci i izraza. Odete u H&M ili Zaru i pored svakog artikla pise naziv istog: Hose (pantalone), Hemd (kosulja), Pulli (dzemper), Jacke (jakna), Schuhe (cipele)… i eto novih reci! U manjim buticima ili parfimerijama ce vam prodavac prici i pitati vas „Kann ich Ihnen behilflich sein?“ ili „Kann ich Ihnen helfen? (Mogu li Vam pomoci?) i vi prihvatite ili odbijete pomoc sa „Nein, vielen Dank.“ ili „Ja, bitte!“(Posle „Ja“ morate da kazete sta vam odredjeno treba, cisto da ne bude zabune 😀 ).

3. Muzika
Ono sto je meni pomoglo i sto sam radila svaki dan – slusala muziku na nemackom, guglala tekst, zapisivala reci i prevodila ih. U nekom momentu ce vam se to uciniti tesko – da, vi prevedete rec po rec, ali vam uopste nije jasna cela recenica! To je u redu – kada vam gramatika bude na malo zavidnijem nivou i kada vec polako budete govorili, tada ce i razumevanje teksta biti mnogo lakse.
Muzika koju sam ja slusala i prevodila jos davne 2007-e: Rammstein, Unheilig, Tokio Hotel (prvi i drugi album), Falco, Oomph!, Sido… dodatno vam predlazem: Marteria, Casper, Nena, Herbert Grönemeyer… Note: Nemojte mnogo da se opterecujete slusanjem Austropop-a i Schlager muzike zato sto je ta muzika uglavnom na austrijskom/nemackom dijalektu i nije razumljiva onima koji tek uce jezik.

4. Filmovi/TV/Radio
imgres
Dok ucite jezik – ZIVELA SINHRONIZACIJA! Svaki film, svaka serija, sve sto budete culi na austrijskim/nemackim TV-programima je iskljucivo i samo na nemackom jeziku, i to prilicno razgovetnom nemackom jeziku. Pustite da vam ide TV ili radio u pozadini dok vi nesto radite, iz prostog razloga sto ce vam mnogo izraza, fraza i recenica ostati „u malom mozgu“ i olaksace vam ucenje na kursu. Sto vise slusate strani jezik koji ucite, to vam je i lakse da ga savladate.
P.S. Kada naucite nemacki i bude vam svejedno da li ga slusate ili ne, zamrzecete sinhronizaciju filmova i ima da idete samo u engleski bioskop 😀

5. Druzite se sa STRANCIMA
international-students
Ono sto vam je moj najiskreniji savet i ono sto ce vam najvise pomoci da u sto kracem roku progovorite i usavrsite nemacki jeste da se sto vise druzite sa svim onim ljudima koji ne govore srpski/hrvatski/bosanski/crnogorski jezik. Ovo, sa druge strane, ne znaci da treba da bezite od „Jugovica“ „k’o djavo od krsta“, vec da imate prijatelje s kojima cete i da ucite i da se druzite. 🙂 Ja zbog toga uvek govorim da studenti barem prve dve godine treba da zive u domovima jer ce tako da upoznaju mnogo novih interesantnih ljudi i studenata iz celog sveta.

6. Novine/Decije knjige
Na svakom cosku u Becu postoje besplatne dnevne/mesecne/nedeljne novine (Heute, Österreich, Biber, Weekend Magazin) koje su pune simpaticnih i jednostavnih tekstova za citanje. Uz same reci, naucicete malo i sleng i jezik koji govore mladi. Korisna stvar 🙂
Sa druge strane, decije knjige su uvek super za ucenje jer su uglavnom sastavljene od prosto-prosirenih recenica koje je lako savladati.

7. Tehnika
Prebacite jezik vasih menija na telefonu, kompjuteru, tabletu itd. na nemacki jezik. U roku od 3 dana cete znati sve reci koje se ticu modernih tehnologija i komunikacije – Mitteilung/Nachricht(poruka), Einstellungen(podesavanja), herunterfahren(„shut down“), i mnoge druge.

8. Slusajte informacije u javnom prevozu
Kada se god nalazite u metrou, autobusu ili tramvaju, cucete informacije o sledecoj stanici. To je najlaksi nacin da naucite brojeve, izgovor ulica i reci kao sto su „umsteigen“ (presedati), „Bitte alle aussteigen!“ (Molimo sve da izadju!), „Endstation“ (poslednja stanica), „links“(levo), „rechts“ (desno) itd itd. 🙂

9. Citajte natpise
fuzo-4-gr
Saobracajni znakovi, znakovi na putu, natpisi, opisi butika, prodavnica, advokatskih kancelarija, sve je to na ulici i sve to mozete da citate dok setate ulicama Beca. Ako ne znate sta je, zapisite rec ili je odmah „proguglajte“. Posle treceg puta cete je upamtiti.

10. Primenjujte sve ono sto ste do sada naucili
Ako ste tog dana ucili nesto na kursu sto mozete da pokusate da primenite, uradite to. Znam da ce vam biti neugodno i da cete da se stidite, ali zato mozete, uz kikotanje sa kolegama sa kursa da si olaksate i ispadnete ne samo vredni, vec i simpaticni. Ja sam tako isla sa drugaricom iz Turske po kioscima i trazila zvake (Kaugummi), limenku koka-kole (Coca-Cola Dose), novine (Zeitung) i mnogo stosta. 🙂

I, za kraj, hvala vam puno na ukazanoj paznji.
Vielen herzlichen Dank für die Treue und Aufmerksamkeit!

Liebe Grüße,
Tinea u Becu/Tinea in Wien

Proleće i leto u Beču

Mnogi studenti koji nisu iz Beca „beze“ iz grada za vreme leta, gde god, samo da ne ostanu u Becu.
Ja sam od leta 2010-e skoro celo leto u Becu i vec sam se navikla na sve ono sto ovaj grad nudi za vreme praznika…. i moram vam priznati da mi se dopada 😉

1. Copa Cagrana – Becka Kopakabana na Dunavu
15266233
Po mom misljenju veoma zanimljivo mesto za sve koji vole „beachy“ stil tokom leta – tik uz vodu splavovi sa obe strane obale, kokteli, restorani (mediteranske kuhinje), nargile, pontoni, uzivancija… Na duze staze dobro udara po dzepu, zato se tamo ode jedanput u nedelju dana i onda se stedi za sledeci put. 🙂 Uglavnom, lepo mesto i za preko dana, a i za izlaske.
Vise informacija OVDE.

2. Bazeni – terme
schwimmbad_dpa
Ovo doduse moze biti i zimska i letnja radost, mada preko leta mozete da prostrete peskir na travu (ili lezaljku) i da se suncate. Bazeni su po mom misljenju sasvim u redu – ne izgledaju sad mnogo modernije od nasih bazena (cak bi ja izdvojila Kosutnjak u Beogradu, Aquanu u Banja Luci i Petroland u B.Petrovcu super modernim), ali uglavnom imaju tobogane i nesto toplije bazene sa talasima.
Nisu mnogo skupi, fino je i prijatno ponekad otici 🙂
lista svih bazena u Becu OVDE (i unutrasnjih i spoljasnjih).

3. Filmfestival
vienna-film-festival_01
Becki filmski festival je neka vrsta letnje razonode za beclije a i za turiste ispred beckog Rathausa (Skupstine). Ceo juli i avgust imate priliku da uzivate u letnjoj atmosferi i gledate razlicite filmove, opere, balete – i to besplatno. Uz sve to imate i dosta standova internacionalne kuhinje tako da uz sve to i hrana 🙂
Vise informacija OVDE.

4. Donauinselfest
donauinselfest
Festival koji je u mom slucaju uvek predstavljao kraj semestra i pocetak leta. Uglavnom je to poslednji vikend u junu mesecu (petak-nedelja) gde se uzduz dunavskoj ostrva (Donauinsel) nalazi oko 24 bine sa razlicitim programima, mnogo hrane, pica, festivalskih suvenira i poslastica.
Festival je finansiran od strane Socijalisticke partije Austrije (barem je to sada bio) i besplatan je ulaz; jako su velike guzve i jako su velike mere opreza. Sa druge strane, ja sam zahvaljujuci njima videla uzivo Pendulum, Europe, Billy Idol i HIM. ❤
Vise informacija OVDE.

5. Plaze u centru grada/Chill-out zone
Badeschiff_Wien2
(Badeschiff Wien)
Tik uz dunavski kanal koji je uz granice 1. becirka, nalaze se neke interesantne lokacije koje ce vam ulepsati prolece i leto u Becu. Pored Strandbad Hermann-a, Tel Aviv Beach, Summerstage-a i jos nekih, uz pesak pod nogama i sveza pica imate osecaj kao da ste na plazi. Divota 🙂
Vise informacija OVDE.
6279_539078
(Tel Aviv Beach)

200€ mesečno za hranu? Nemoguće.

Geld_sparenKolac u tiganju? Nemoguce.

MOGUCE!

Imala sam do sada nekoliko razgovora sa studentima koji se nisu slagali sa mojom hipotezom da se mesecno u Becu za hranu moze odvojiti 200 evra (umesto 300+). Buduci da ja znam vrlo precizno koliko novca odlazi na hranu i sta sve kupujem od hrane, resila sam da to stavim u ovom postu.
PRE SVEGA imam da vam kazem nekoliko stvari:
1. ovo je na neki nacin moj jelovnik i ono sta ja preferiram da imam u svom frizideru.
2. ja imam odredjeni nedeljni limit za hranu – 50€ nedeljno.
3. u ovo ne ukljucujem jela po restoranima i fast food. Za to imam drugi dzeparac.
4. Naravno da se ponekad desi da u jednoj nedelji potrosim npr 70€, ali u drugoj 30€. Sve uvek zavisi od toga koiko hrane ima i koliko ta ista hrana moze da traje u mom frizideru.

1. nedelja
Postoji hrana koju ne kupujete svakodnevno, vec jednom u mesec dana/6 meseci/godinu dana. Zato cu u moj soping u prvoj nedelji staviti samo to:
So – 0,25€
Secer – 1,19€
Biber – 1€
Zacini (origano, beli luk, paprika) – 3€
Brasno – 0,60€
Pirinac – 0,89€
Kecap, majonez, senf – 5€
Griz – 0,89€
Kukuruzno brasno – 0,89€
Pahuljice, zitarice, musli – 2€
Pileca prsa (3kg) – 15€
Ulje – 2€
Sirce – 2€
TOTAL = 34,72€

Pokupovala sam osnovne potrepstine i sada je to 34,72€.
Uz ovo bih kupila jos povrce iz zamrzivaca (1,50€), pomfrit (1,19€), torteline x2 (1,20€), spagete (1€), preliv za spagete (1€), pavlaku (0,50€), mleko (1€), krompir (2€), slatkise (2€), americki tost hleb (1€), sir (2€) i polupeceni hleb (1,20€).
GRAND TOTAL: 50,31€

2. nedelja:
Trenutno dok vam ovo pisem je nedelja i ja vec smisljam sta cu da kupim u ponedeljak (i to za 2 osobe) i to izgleda ovako:
Mleko 1€
Tortelini x2 1,20€
Njoki 0,60
Spagete 0,88€
Paradajz sos 0,30€
Slatka pavlaka 1€
Hleb za dopeci – 1,20€
baget sa belim lukom x2 – 1,20€
Namazi – 3€
Povrce – 5€
Voce – 5€
TOTAL: 22€
…imam jos 28€ na raspolaganju do kraja nedelje tako da je opusteno 😉 mogu da kupim sta god pozelim.

3. VANREDNO STANJE

Kada je bio ispitni rok, nisam imala vremena da kuvam i spremam sem dorucka ili vecere na brzaka. U ovom slucaju ukljucujem koriscenje studentske menze.

Ja sam najcesce ucila na TU Wien zato sto mi je bilo veoma blizu i prakticno doci. Od 5 dana sam 4 dana isla u menzu i placala obrok 5€.
Sto znaci: 50€ – 4*5€ = 30€

I dalje imam 30€, mogu da radim sta god hocu sa tim novcem. 🙂 Posto sam uglavnom za dorucak i veceru jela hleb i namaz i müsli, trebalo mi je nedeljno 1 hleb, 2 namaza i recimo 2l mleka… i jedno pakovanje muslija je znalo da izdrzi do 2 nedelje. Na svakih 2-3 dana sam takodje kupovala paradajz, salatu i jos neko povrce.
Znaci:
povrce – 6€ za nedelju dana (paradajz x2 2€; salata 0.89, krastavac 0.89€)
2l mleka – 2€
hleb – 2€
2 namaza – 2€
TOTAL = 12€

STO OPET ZNACI: 30€ – 12€ = 18€

i tako u krug. Uopste nije tesko kada se samo malo povede racuna o kupovini. 😉

A gde to ima sve „tako jeftino“ da se kupi – SVUDA. Uglavnom kupujem u Hoferu, ali neretko i u Spar-u. Meso kupujem u jednoj „nasoj“ mesari, slatkise uglavnom u Müller-u.

P.S. Ovo je nesto sto se uci – mene je ovo naucila moja mama. Ja sam resila da podelim sa vama i pokazem da se moze racionalno potrositi novac uz prostu matematiku. Nadam se da cete i vi moci da postignete ovo i time obezbedite sebi nesto vise novca za restorane, krpice i mnogo stosta. 🙂

P.P.S. Ne zaboravite da vam je dnevno potrebno samo 2000 kalorija!